ⓘ Free online encyclopedia. Did you know? page 39



                                               

Аргумент из тишине

Аргумент из тишине је логичка грешка која настаје када се закључак базира на томе што саговорник ћути и не оглашава се. У једној варијацији ове грешке је и што саговорник може да одбије да изнесе доказе за своје тврдње. Чињеница да неко не брани ...

                                               

Аристотел

Аристотел био је старогрчки филозоф и беседник, Платонов ученик и једна од најутицајнијих личности у историји европске мисли. Аристотел је био грчки филозоф и научник који је рођен македонском граду Стагира, Халкидики, на северној периферији клас ...

                                               

Бирање трешања

Бирање трешања или потискивање доказа је логичка грешка која настаје када се пажња скреће само на појединачне случајеве или податке који потврђују одређени аргумент или позицију, док се занемарује знатан број свих осталих релевантних података и д ...

                                               

Ваљаност (логика)

Ваљаност у логици представља особину дедуктивних аргумената, иако се често односи и на логичке исказе. Аргумент се састоји од једне или више тврдњи, тзв. логичких премиса, и једног закључка. Уколико из тачних премиса обавезно слиједи и да је закљ ...

                                               

Верификација

Верификација је процес доказивања истине или неке тврдње, поставке, хипотезе и сл. Изводи се на више начина од којих су експериментални докази највалиднији.

                                               

Генерализација

Генерализација је логичка операција којом се, на основу посматрања ограниченог броја чланова неке класе, долази до уопштене тврдње, појма или закључка који важи за све припаднике те класе.

                                               

Гледиште (будизам)

Гледиште је средишњи појам будизма. Гледиште није проста збирка ставова, већ покретачко тумачење искуства које интензивно обликује мисли, утиске и делање. Стога се исправно гледиште или исправно разумевање сматра првим кораком будистичког пута. Б ...

                                               

Дедукција

Дедукција је поступак којим се из општег суда изводи неки други, посебни или појединачни суд. Овај појединачни суд логички нужно следи из општијег, али не мора бити и истинит.

                                               

Дивизија појма

Обим појма представља скуп свих нижих појмова на који се дати појам односи. Нпр. сви троуглови се могу поделити на оштроугле, правоугле и тупоугле. Правоугли, тупоугли и оштроугли троуглови су нижи појмови у односу на појам троугла, тако да они у ...

                                               

Дисјункција

У логици и математици, ИЛИ је логички оператор такође познат као дисјункција, може се препознати по знацима V или +. Дисјункција враћа вредност тачно, увек када је један или више његових операнда тачно. Из овог разлога се ова операција зове ИЛИ о ...

                                               

Дисјункциони силогизам

У математици, под дисјункционим силогизмом, или дисјунктивним силогизмом, сматра се правило закључивања "искључењем неистине”, тј. правило следећег облика: P или Q. Није P. Није Q. Дакле, Q. Дакле, P. Ово правило има два потпуно равноправна облик ...

                                               

Dihotomija

Dihotomija je deljenje ili podeljenost celine na dva jednaka nepreklapajuća dela. U takvoj podeli nešto što je deo jedne polovine ne može biti nikako deo druge polovine. Termin dihotomija se takode koristi kada se želi označiti podeljenost nečega ...

                                               

Доказ

Доказ је расуђивање током којег се установљава истинитост или погрешност неког тврђења. У доказу теореме се ослањамо на аксиоме, или на раније доказане теореме позивајући се при томе на дефиниције појмова. Зависно од метода докази се деле на: ана ...

                                               

Доказ застрашивањем

Доказ застрашивањем је логичка грешка која настаје када се наводни доказ представља тако да публика или саговорник нису способни да схвате шта је речено, а самим тим су спречени да преиспитају да ли је тачно или да поставе питања. Овакав ефекат с ...

                                               

Доказ тврдњом

Доказ тврдњом је логичка грешка која мастаје када се одређени предлог доказује само тврдњом да је исправан, без обзира на противникове доказе и тврдње. Другим речима, то је било која догматска изјава коју говорник очекује да се без поговора прихв ...

                                               

Егзистенциона генерализација

Егзистенциона генерализација или увођење егзистенције јесте математичко и логичко правило према коме, уколико неки објекат датог универзума објеката испуњава неки критеријум, тада макар један објекат тог истог универзума испуњава тај критеријум. ...

                                               

Замена тезе

Замена тезе је логичка грешка која настаје када се не разлаже и не доказује задата теза него се врши једно, понекад суптилно, а понекад грубо прелажење, померање па се образлаже и доказује нека друга теза по нечему слична или сродна задатој теми. ...

                                               

Захтева питање

Захтева питање је неформална логичка грешка коју је приметио још Аристотел и забележио је у делу Аналитика прва. У питању је логичка грешка која настаје када се недоказана тврдња користи као да је доказана и зато узима за премису. Проблем у овакв ...

                                               

Zenon iz Kitijuma

Zenona iz Kitijuma ne treba mešati sa Zenonom iz Eleje. Zenon iz Kitijuma bio je antički grčki filozof, osnivač stoičke filozofije. Vodi poreklo iz Kitijuma. Bio je trgovac, kao i otac. Kažu da je počeo sa stoičkim izučavanjima, kada je izgubio s ...

                                               

Златна средина

Златна средина или аргумент из умерености је логичка грешка која настаје када се тврди да је истина компромис између две радикално супротне позиције. Особа која је користи тврди да супростављени ставови представљају крајности на континууму мишљењ ...

                                               

Игнорисање проблема

Игнорисање проблема је логичка грешка која се дешава када аргумент нема никакве везе са постављеним питањем или дефинисаном темом. Аргумент и може бити валидан и закључак истинит, али се категоише као логичка грешка зато што нема везе са задатом ...

                                               

Имам право на своје мишљење

Имам право на своје мишљење или свако има право на своје мишљење, је изјава која се често појављује у реторици или расправи, дебати. Када се позивање на право на мишљење користи као одбрана аргумента, тада ова изјава представља неформалну логичку ...

                                               

Индукција (логика)

Индукција је логичка метода тј. врста посредног закључка код којег се полази од појединачног ка општем. То значи да оно што важи за сваки појединачни случај једне врсте, важи за целу врсту. Индуктивни закључак се дели на потпун и непотпун. Ако се ...

                                               

Исказ (логика)

Исказ је реченица којом се нешто тврди или пориче и која за разлику од других смислених реченица једина има истинитосну вредност као своје примарно својство. За такве реченице кажемо још и да су судови. Да је исказ, односно суд, тачан користимо с ...

                                               

Исказна алгебра

Нека су ⊤ {\displaystyle \top } и ⊥ {\displaystyle \bot } два различита знака. Уређена шесторка {\displaystyle } назива се исказна алгебра ако су ∧, ∨, ⇒, ⇔ {\displaystyle \wedge,\vee,\Rightarrow,\Leftrightarrow } бинарне операције скупа { ⊤, ⊥ } ...

                                               

Истинитосна вредност

У класичној логици, узимајући у обзир њену семантику, истинитосне вредности могу бити тачне 1 или Т и неистините односно лажне 0 или ⊥; то јест, класична логика је двовредносна логика. Овај склоп од две вредности се такође назива Булов домен. Одг ...

                                               

Клизава низбрдица

Клизава низбрдица је логичка грешка која настаје када се тврди како одређени догађаји мора да прати други догађај, а притом се не износи никакав рационални аргумент или доказив механизам који подржава неизбежност тог процеса. Тај наводно неизбежн ...

                                               

Конјунктивна нормална форма

У буловској логици, формула је у конјунктивној нормалној форми ако представља конјункцију клауза, где је клауза дисјункција литерала. Као нормална форма, корисна је у аутоматском доказивању теорема. Све конјункције литерала и све дисјункције лите ...

                                               

Kontingencija

Kontingencija znači slučaj i mogućnost. U filozofiji i logici kontingencija je modalitet koji objašnjava stanje činjenica koje nisu nužno ni tačne ni netačne, odnosno koje nužno niti postoje niti ne postoje. Kontingentni dogadaj je dogadaj koji s ...

                                               

Коцкарска заблуда

Коцкарска заблуда је логичка грешка која настаје када се закључи да ће након одступања од просека одмах следити одступање у супротну страну, тако да се одржи равнотежа. Постоје две верзије ове грешке и у обема се закључује како је "на реду" да се ...

                                               

Кружни аргумент

Кружни аргумент или парадоксално размишљање или кружна логика је логичка грешка која настаје када аргумент почиње претпоставком која је уједно и закључак тог аргумента. Другим речима, у премисама се као претпоставка износи управо оно што се у ств ...

                                               

Лажна дилема

Лажна дилема, позната и као црно-бело и лажна дихотомија, је логичка грешка која настаје када се у обзир узимају искључиво две опције које су често екстремне, док заправо постоји бар још једна или више њих. Постоји више верзија ове грешке у завис ...

                                               

Литерал (математичка логика)

У математичкој логици, литерал је атомичка формула или њена негација. Литерали се могу поделити у два типа: Негативни литерал је негација атома. Позитивни литерал је само атом. Чист литерал је литерал, такав да је свако понављање његове променљив ...

                                               

Логицизам

Логицизам је ознака за неко филозофско становиште уколико ово придаје логици фундаментални значај, или уколико се у њему суштина моралног деловања поистовећује са расуђивањем и прорачунавањем.

                                               

Логичка грешка

У филозофији, израз логичка грешка се односи на формалну грешку - ману у структури дедуктивног аргумента/система који чини аргумент неисправним. Међутим, често се користи у општијем смислу у неформалном говору у значењу да је аргумент неисправан ...

                                               

Логичка импликација

Имплицитан је смисао, значење или значај који се прећутно подразумева, јер је обухваћен, индиректно садржан у неком поступку или исказу, али није дат изричито, отворено, тј. експлицитно.

                                               

Математичка логика

Математичка логика је подобласт математике и логике. Састоји се од математичког проучавања логике и премена овог проучавања на друге области математике. Математичка логика има блиске везе са рачунарством и филозофском логиком. Међу основним темам ...

                                               

Милове методе

Милове методе су пет метода индуктивног закључивања које се примењују за проналажење или доказивање постојања узрочно-последичних зависности. Описао их је филозоф Џон Стјуарт Мил 1843. у својој књизи Систем логике. То су метода слагања, метода ра ...

                                               

Мимезис

Појам мимезис већ дуго времена веома стабилно влада западном филозофијом, а западна естетика је тај појам увела у тумачење процеса имитације или неке врсте опонашања. Имитација је представљала нешто што је увек мање вредно и важно у односу на сâм ...

                                               

Минхаузенова трилема

Минхаузенова трилема из мочваре вукавши се за сопствену косу), такође позната и као Агрипина трилема, је филозофски израз настао да би се истакла наводна немогућност да се докаже било која истина чак и у областима логике и математике. То је назив ...

                                               

Модална логика

Модална логика је врста формалне логике, настала шездесетих година XX века са циљем да прошири исказну и предикатску логику и да обухвати модалне операторе. Реч модално у овом случају се односи на модалитете који квалификују неки исказ. На пример ...

                                               

Модус поненс

У логици, модус поненс је једноставан валидан, облик аргумента. Често се употребљава. Следећег је облика: Ако P, онда Q. P. Следи, Q. Записано у нотацији логичких оператора: P ⇒ Q ∧ P) ⇒ Q {\displaystyle P\Rightarrow Q\land P)\Rightarrow Q} где ⇒ ...

                                               

Модус толенс

У логици, модус толенс је формални назив за валидан индиректан доказ или доказ контрапозицијом, следећег облика: Ако P, онда Q. Q је нетачно. Стога, P је нетачно.

                                               

Не следи

Не следи је честа логичка грешка која има карактер софизма, али може бити и паралогичка грешка. Она се састоји у томе да се у неком размишљању и тврђењу учини логички неутемељен скок од премисе ка закључку, скок мисли који није оправдан премисом, ...

                                               

Небитне вредности

У дигиталној електроници термин небитних вредности је улазна секвенца за функцију која пројектанту није битна, такав улаз не би дао никакве промене на излазу. Узимајући у обзир ове улазне небитне вредности, пројектанти могу потенцијално минимизов ...

                                               

Нетачно (логика)

У логици, лажно или нетачно је истинитосна вредност или нуларни логички везник. У систему исказне логике заснованом на функцији истине постоје две претпостављене истинитосне вредности, а то су негација и истина. Уобичајене ознаке за нетачно су 0, ...

                                               

Ниједан прави Шкот

Ниједан прави Шкот представља логичку грешку, која настаје као ад хок покушај да се одржи неоснован став. Када се нађе контрапример универзалној тврдњи, уместо да се порекне контрапример или одбаци оригинална универзална тврдња, ова логичка грешк ...

                                               

Одлучивост

У логици, израз одлучиво се односи на постојање ефективног метода за одређивање припадности скупу формула. Логички системи попут исказног рачуна су одлучиви ако припадност њиховом скупу логички валидних формула може ефективно да се одреди. Теориј ...

                                               

Окамова бритва

Окамова бритва или Окамова оштрица је принцип који се приписује енглеском логичару и фрањевачком фратару из 14. века, Вилијаму Окамском. Принцип налаже да објашњење било ког феномена треба да прави што је мање могуће претпоставки, елиминишући оне ...

                                               

Оксиморон

Оксиморон је посебна врста антитезе, односно парадокса у коме се спајањем противречних појмова ствара нови појам, тј. нова слика. Ова стилска фигура припада фигурама мисли. Најчешће има облик именице и атрибута. Користи се за описивање комплексни ...

Free and no ads
no need to download or install

Pino - logical board game which is based on tactics and strategy. In general this is a remix of chess, checkers and corners. The game develops imagination, concentration, teaches how to solve tasks, plan their own actions and of course to think logically. It does not matter how much pieces you have, the main thing is how they are placement!

online intellectual game →